Здравље

ПРОФЕСОР ДР ЗОРАН КРИВОКАПИЋ, ХИРУРГ ПЛАНЕТАРНОГ УГЛЕДА И СВОЈЕВРСНИ БРЕНД СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ
Познат на Западу, поштован на Истоку
Случај косовског страдалника Ђорђа Мартиновића одвео је младог доктора, својевремено, у Лондон. Учио је од најбољих, затим постао један од њих. Вратио се у Србију и спасао многе животе, унапредивши струку корацима од седам миља. За десет година обавио је више од 1.500 операција дебелог црева. Сам је увео и применио 43 нове дијагностичке и хирушке технике у Србији, поред осталих и оне у хирушком лечењу карцинома дебелог црева

Пише: Јагода Плавшић

Само у овој години облетео је готово читаву земаљску куглу. Москва, Јапан, Америка, Енглеска, Израел, Италија, Мађарска, Српска… У шеснаест земаља био је или ће наредних месеци бити гост, предавач, почасни професор, хирург чије се операције преносе уживо пред стотинама лекара из света. Једини је наш стручњак који је редовни члан Краљевског колеџа хирурга Енглеске. Изабран је за почасног члана удружења хирурга и колопроктолога у седам држава.
Ово је више него довољно па да се одмах зна да је реч о професору хирургије, колопроктологу, доктору Зорану Кривокапићу. О стручњаку из Србије који се успео у сам светски врх и прави је амбасадор своје земље. Колеге за њега кажу да је „популаран на Западу, поштован на Истоку”. Као лекар који је у Источној и Централној Европи највише унапредио хирургију дебелог црева, почетком минулог јула добио је прву награду Удружења колопроктолога Енглеске. Оснивач је и председник српског Удружења колопроктолога, Хируршке секције Српског лекарског друштва, многих међународних удружења.
Када бисмо набројали сва признања, чланства (једино није члан ни једне политичке партије), стручне радове, конгресе на којима је професор Кривокапић међу главнима, па податак да је увео више од 40 нових дијагностичких и терапијских процедура, да је знан људима из јавног и политичког живота, као и бројним пацијентима из читаве Србије – скоро да би се тешко и поверовало да је реч о једном човеку. Исто је толико повода и разлога да Национална ревија представи овог изузетног стручњака и разговара са њим.

КА СВЕТСКОМ ВРХУ

Срели смо га у паузи између две операције (у оба случаја радило се о карциному дебелог црева), између два путовања (тих дана припремао се за одлазак у Америку, на Светски конгрес универзитетских наставника колопроктолога, одмах затим на Управни одбора Европског удружења колопроктолога, онда у Румунију, где је изабран за почасног доктора наука.
На зидовима у невеликој канцеларији Трећег одељења Института за дигестивне болести Клиничког центра Србије (бивша Прва хируршка), којим руководи, скоро да више нема места за повеље, признања, фотографије са најеминентнијим светским стручњацима с којима сарађује.
Уз све стручне активности, наш саговорник проналази времена и за још једну љубав. Без спорта, каже, не може, кошарку је активно играо 25 година, све до пре две године. Био је и лекар репрезентације, на шта је посебно поносан. Сада је углавном на тениским теренима.
Био је, прича нам, добар ученик. Вуковац. Могао је да бира шта ће да студира, чиме ће да се бави. Отац електроинжењер, ујаци у техници, па је некако било логично да у том правцу крене и он. Али, случајно се залепио за медицину. И још је случајности, или ипак судбинских знакова и путева, зацртаних у Косовској Митровици, у којој је рођен и где се и данас враћа да оперише (поред осталих и Албанце). Тамо је завршио и гимназију, одатле су га путеви, преко београдског Медицинског факултета и надалеко чувене Прве хируршке клинике, водили до самог светског врха. Док је био у војсци, расписан је конкурс баш на Првој хируршкој. Супруга је предала његова документа. И примљен је. Да се то збило само неколико месеци касније, био би лекар интерниста на ВМА.
– Ето, случај је хтео да будем хирург – каже нам др Кривокапић и смеши се.
И опет случајност, или нешто друго, тек у његов професионални пут, на који је кренуо пун оних амбиција што га и данас красе, уплео се случај косовског страдалника Ђорђа Мартиновића. Не заборавља професор Кривокапић тог несрећног Србина коме су Шиптари дном пивске флаше тешко повредили анални отвор. Обрео се с њим у Лондону, у болници „Свети Марко“, најбољој на свету за дебело црево, код чувеног професора Питера Холија. Ту је упознао професора Била Хилда и многе друге од којих је упијао знање, освајао нове хируршке методе лечења. Говорећи о томе, др Кривокапић никада не заборавља ни своје овдашње учитеље, међу њима професоре Стевовића и Дугалића.

ЖЕЉА КОЈА ЧЕКА ОСТВАРЕЊЕ

Стручне везе које је успоставио током своје лондонске специјализације и до данас су остале нераскидиве. Али, иако су му сва врата тамо отворена, није остао у Лондону. Остаје веран родној земљи, враћа се. Многе је животе овде спасио, своје знање несебично пренео колегама, створио тим који је по резултатима раван најбољим светским.
На питање Националне ревије шта сматра највећим професионалним успехом, чиме се у досадашњем раду највише поноси, професор Зоран Кривокапић каже:
– Својим највећим професионалним успехом сматрам увођење нове методе у хируршком лечењу карцинома дебелог црева. Њу је први применио професор Хилд 1982. године, а ја сам то почео овде да радим 1990-их и значајно унапредио то лечење. Довољно је да кажем да се том методом не само побољшава квалитет живота пацијената, него умногоме и продужава. Раније је проценат успешности био 35 одсто, сада 70 одсто. Тиме, као и сјајном екипом хирурга овде, посебно се поносим. Ту је, поред осталог, и метода реконструкције сфинтера, коју сам, такође, научио у Лондону. Због тога су раније сви пацијенти одлазили у иностранство, а сада не мора нико. Поносим се и оснивањем Удружења колопроктолога, што у великој мери такође моје дело. Колико је оно јако и важно показује и податак да на наше скупове долазе бројни највиђенији инострани предавачи.
Када смо, током разговора за Националну ревију, професора Кривокапића питали шта човек који је већ на светском врху жели да још оствари овде, у својој земљи, у свом граду, није дуго размишљао:
– Моја још увек неостварена жеља – неостварена због политичке ситуације, неразумевања и другог – јесте да у Београду отворим центар за колопроктологију, који би био републички, али, сигуран сам, и регионални, заправо прави европски центар. За то имамо могућности, имамо људе, имамо и подршку Европског удружења. Верујем да ће се то остварити. Био би то центар у који би долазили и стручњаци из света да оперишу овде, да решавамо стручне дилеме, да унапређујемо лечење пацијената, да унапређујемо едукацију, а без сталног учења нема ни правог напретка у струци.
Да би саговорник Националне ревије успео да освоји свет и сам уради оно што не полази за руком многима, да би могао тако да се посвети струци и дâ печат једној толико важној области српске медицине, изузетна подршка породице му је била неопходна.
– Имам сина који студира медицину, то је његов избор, супругу Драгану (љубав из гимназијских дана) која је стуб породице. Разумевање и подршка међу нама никада нису изостали. И то је моја велика срећа – каже нам професор Кривокапић.
Разуме се, није све на професионалном путу доктора Кривокапића текло глатко. Ни на мање врхове не стиже се лако, камоли на светски. Он то илуструје добронамерним речима једног свог пријатеља: „Много си, Зоране, изнад воде, а ниси ватерполиста.”
И поред тога, не двоумећи се, професор Кривокапић је српску медицину одвео на светски врх.

***

Против рака дебелог црева
Колико је неопходно да се у Београду отвори врхунски Центар за колопроктологију, довољно говори податак да у свету годишње од рака дебелог црева оболи милион, а умре пола милиона људи. У Србији на 100.000 становника региструје се скоро 4.000 новооболелих од те подмукле болести. На жалост, то није болест само старије генерације, већ и млађих. Рак дебелог црева је један од најподмуклијих и најчешћих тумора, погађа подједнако и жене и мушкарце.

***

Програм за рано откривање
Почетком следеће године и у нашим болницама почеће скрининг програм – рано откривање карцинома дебелог црева. Таквој превентиви велики допринос даје професор Кривокапић. Он је један од најзаслужнијих што се код најзад отвореније говори о овом обољењу дебелог црева и што се струка на прави начин ухватила у коштац са тим.